Tokom XVIII veka počelo se razmišljati o proizvodnji veštačkih vlakana koja bi mogla zameniti prirodne sirovine i time rešiti problem nedostatka tekstilne industrije.

Krajem XIX veka pojavila se veštačka svila na bazi celuloze pod nazivom rejon (rayon).

 

Vlakna na bazi celuloze - veštačka svila

Prva veštačka svila je dobijena regeneracijom celuloze. Počela je da se proizvodi nakon Prvog svetskog rata. Celuloza dobijena iz drveta ili otpadaka pamuka hemijskim putem se pretvara u topljivi oblik pa se istiskuju duge niti koje se nakon ispredanja očvršćuju.

Rejon vlakna uključuju vlakna dobijena viskoznim procesom, kupramonium (cuprammonium) procesom i sada zastarelim procesima nitroceluloze i sapunskim acetatnim procesom.

Sledi kratak opis vlakana na bazi celuloze:

 

1. Bakrena vlakna (CUP, cuprammonium rayon)

Ova vrsta vlakna se proizvodi taloženjem celuloze rastopljene u rastvoru bakar oksida u amonijaku.

Zbog skupe proizvodnje danas se retko nalazi na tržištu. Posebno su poznata bemberg i cupram vlakna.

 

2. Viskozna vlakna (CV) / veštačka svila / viskozni rejon (eng. viscouse rayon

Viskoza je najšeća i jedna od prvih vrsta veštačke svile - rejona. 
Dobija se iz celuloze i pamuka kroz viskozni proces.
Odlikuje se nizom dobrih svojstava, pa ima istaknuto mesto u industriji veštačkih tekstilnih proizvoda.
Viskozna vlakna se prave u mnogo različitih vrsta u zavisnosti od veličine, fizičkih karakteristika, jačine, produženja, sjaja, savitljivosti i sličnog.


Viskozna vlakna se koriste za:

Proizvodnja viskoznih vlakana je jeftina i namenjena je širokoj potrošnji.

 

3. Acetatna vlakna (acetat) (CA)

Acetatna vlakna su vlakna koja se proizvode od celuloze na bazi pamuka ili drveta sa acetat anhidridom (lat. acetic anhydride), katalizatorima i acetonom. Vlakna acetata se lako recikliraju.

Karakteristike acetata su:

 

Acetatstka vlakna (acetat) se koriste za:

 

Vlakna na bazi sintetičkih polimera

 

Ova vlakna se pojavljuju posle onih na bazi celuloze. Za sirovinu imaju sintetičke polimere dobijene na petrohemiskoj osnovi ili iz proizvoda suve destilacije ugljenika.

Od sintetičkih vlakana najmasovnije se proizvode i upotrebljavaju:

Sintetička vlakna na tržište dolaze pod raznim nazivima, zavisno od sirovina, postupka dobijanja i zemlje proizvodnje.

Jednostavna su za održavanje zbog lakog pranja i sušenja, imaju ista svojstva u mokrom i suvom stanju i ne menjaju oblik pri pranju i korišćenju.

Otporna su na delovanje moljaca i mikroorganizama.

Imaju veću rastezljivost i otpornost na površinsko trošenje.

Glavni nedostaci su im:

 

1. Akrilna vlakna (PAN)

 

Akrilna vlakna su sintetička vlakna koja se prave od polimera (lat. Polyacrylonitrile). Da bi se zvala akrilnim, polimer mora da sadrži najmanje 85% acrylonitrile monomera. Dupont korporacija je prva napravila akrilna vlakna 1941. pod trgovačkim nazivom "Orlon".

Svojstva akrila su:

 

Koriste se za izradu:

Takođe se koristi kao imitacija kašmirske vune.

 

Mane akrila su:

Komercijalni nazivi za PAN vlakna su: Acrilan, Orlon, Dolan, Dralon, Leakril, Malon.

 

2. Poli-propilenska vlakna (PP)

 

Poli-propilenska vlakna se prave od polimera ili kopolimera propilena.

Karakteristike:

 

Korišćenje:

 

3. Poliesterska vlakna (PES)

Poliesterska vlakna su vlakna u koja se sastoje od najmanje 85% sintetičkih polimera. Polimer nastaje u reakciji etilen glikola i terephtalične kiseline ili njenih derivata.. Proizvodi se slično kao najlon.

Izrazito su otporna na gužvanje i njihova naročita sposobnost je zadržavanje trajnosti nabora.

Takva vlakna svojim izgledom i dodirom podsećaju na prirodnu svilu.

Imaju široku primenu u tekstilnoj industriji, posebno u kombinaciji s prirodnim vlaknima – pamukom i vunom.

 

Karakteristike:

 

Korišćenje:

Dolaze na tržište pod sledećim trgovačkim imenima: Terylen, Diolen, Dacron, Trevira, Terital, Tergal, Terlenka, Maklen, Vartilen.

 

4. Poli-amidna vlakna (PA)

Proizvodnja tih vlakana naglo se razvila zahvaljujući primeni u izradi ženskih čarapa.

Svojstva su im:

Komercijalni nazivi su: Najlon-6.6, Perlon, Enkalon, Lilion, Grilon.

 

5. Aramidna vlakna (AR)

Aramidna vlakna (AR) su tipovi poli-amidnih vlakana.

Svojstva su im:

Upotrebljavaju se u proizvodima od tekstila kod kojih se očekuju visoka zaštitna svojstva. Trgovački nazivi su im: Kevlin, Nomex, Twaron, Technora.

 

6. Elastanska i elastodienska vlakna

Elastanska i elastodienska vlakna mogu biti prirodnog (kaučuk) ili sintetičkog porekla.

Odlikuju se visokom sposobnošcu rastezanja – preko 200%.

U tekstilni proizvod se ugrađuju same ili kombinovane s drugim elestičnim vlaknima. Trgovački nazivi su im: Lastex, Lycra.

 

7. Likra (Lycra)

Likra je naziv za sintetičko elstično vlakno koje je prvi proizveo američki koncern Du Pont.

Na tržište dolazi i pod imenom spandex-vlakno.

Svojstva likre su:

Koristi se za onu tekstilnu robu kod koje se traži elastičnost, dobro prijanjanje uz telo bez gužvanja, visoka izdržljivost i dugi vek trajanja.

Likra se često meša s ostalim vlaknima.